Добитници 55. Годишње награде УМУС-а

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

На основу приспеле документације и биографија чланова Удружења музичких уметника Србије, а у складу са Правилником о додели награда, Комисија за награде донела је одлуку, коју је једногласно подржало и председништово УМУС-а, о добитницима следећих признања за 2024. годину: Награда за животно дело УМУС-а; Награда за најбољи концерт у 2024. години; Награда за најуспешнијег младог музичара до 30 година живота; Посебна – почасна награда за изузетан допринос српској култури; као и две новонастале награде: ,,Душан Трбојевић“ и ,,Мирослав Чангаловић“. Ова признања се додељују истакнутим уметницима који су у претходном периоду остварили изузетне резултате у области класичне музике и који су марљиво радили на томе да се допринесе развоју музичке уметности, као и на афирмацији музичке културе на националном и међународном нивоу.

 

НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УМУС-а додељује се СЛАВКУ НИКОЛИЋУ (тенор)

Славко Николић рођен је у Крагујевцу, графички је инжењер, а на Факултету музичких уметности у Београду магистрирао је у класи проф. Звонимира Крнетића као студент генерације. Током више деценија уметничке каријере наступао је на престижним европским сценама и фестивалима, сарађујући са водећим оркестрима као што су Београдска филхармонија, симфонијски оркестар РТС-а, симфонијски оркестар Народног позоришта, ансамбл МО „Станислав Бинички“, као и са диригентима попут Микиса Теодоракиса, Бојана Суђића и других.

Његов богат репертоар обухвата водеће тенорске улоге у операма Вердија, Пучинија, Росинија, Ђордана, Чајковског, Гуноа и других. Критичари дневних листова, Новости, Политике, Борбе, Блица, Гласа јавности и других, су подвлачили лепоту његовог гласа, који је, како кажу, постављен на најбољим принципима белканта, а краси га лепота, звучност, висина, мужевна изражајност, изванредна техника и дикција. Каријера Славка Николића забележена је бројним снимцима у фонотеци РТС-а.

Издао је 2 ЛП плоче и 8 ЦД-ова, наступао у преко 100 градова и добио бројна признања, међу којима су награда ,,Музика Класика”, Златна значка КПЗ Србије и Орден српско-руског братства. Оснивач је и уметнички директор такмичења ,,Српска соло песма – Младеновац”, промотер је српске културе у свету, а одржао је и велики број хуманитарних концерата.

Више пута је распродао велике дворане Коларца и Руског дома, док је својим гласом освојио и публику у преко стотину градова Европе, у којима је, како критичари истичу, испраћен овацијама.

 

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉИ КОНЦЕРТ У 2024. години додељује се ЕДИТ МАКЕДОНСКОЈ (виолинисткиња)
за концерт одржан у САНУ 14.11.2024., посебан је по томе што су на програму концерта била дела само српских композитора.

Едит Македонска је виолинисткиња која потиче из музичке породице, а виолину је почела да учи још код мајке Дијане Рапонђијеве-Стојановић. Диплому соло певања стекла је у МШ „Мокрањац” у Београду и завршила је балетску школу у Софији. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић, а магистрирала виолину и камерну музику у Пловдиву, где је и радила као асистент на Факултету за музику и игру.

Као професор виолине радила је у београдским музичким школама „Јосиф Маринковић“ и „Владимир Ђорђевић“, као и на Академији лепих уметности. Била је концертмајстор у Македонској опери и балету у Скопљу, операма у Варни и Пловдиву, Позоришту на Теразијама, а од 1980. године делује као концертмајстор у Народном позоришту у Београду.

Оснивач је Гудачког квартета „Едит“ из 2000. године, с којим је наступала на бројним концертима и фестивалима, укључујући међународне фестивале у Бугарској. Са овим ансамблом извела је и аранжман Маснеове опере Дон Кихот, у сарадњи са диригентом Ангелом Шуревим и баритоном Живаном Сарамандићем, као и камерну оперу Романса Игора Ранковића под управом Ђорђа Станковића.

Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор у земљама широм читавог света. У солистичким наступима посебно промовише српско музичко стваралаштво. Снимала је за радио и телевизију, а бави се и компоновањем дечје музике.

 

Награда за најуспешнијег МЛАДОГ УМЕТНИКА до 30 година живота у 2024. години додељује се ЈЕЛЕНИ ЗИДАРИЋ (пијанисткиња) 

Јелена Зидарић Зечевић, млада пијанисткиња и педагог, рођена је 1995. године. Основно и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу, као ђак генерације.

Основне, мастер и специјалистичке академске студије клавира завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи редовног професора мр Бранка Пенчића, а као стипендиста Фонда за младе таленте Републике Србије. Уметничко усавршавање наставила је на Музичкој академији у Загребу, а затим и у Бреши.

Докторске студије клавира на ФМУ у Београду завршила је одбраном докторског уметничког пројекта под насловом Особености музичког израза Фредерика Шопена и њихова специфична улога у приступу интерпретацији одабраних клавирских комада. Као солиста и камерни извођач, наступала је на бројним концертима, фестивалима и такмичењима у Србији и иностранству.

Редовно наступа у клавирском дуу са сестром, пијанисткињом Милицом Зидарић. Њихова извођења Шопенових мазурки и прелида критика описује као бајковиту звучну слику, пуну суптилности, са дубоким разумевањем расположења композитора.

Добитница је вишеструких првих награда на такмичењима „Даворин Јенко“, Интернационалном такмичењу младих пијаниста у Шапцу, као и на Републичком такмичењу ученика музичких и балетских школа.

Лауреат је клавирског дуо такмичења у Е категорији 2019. године.

Као предани педагог, који се усавршавао на мајсторским курсевима истакнутих педагога, предаје клавир у Музичкој школи „Михаило Вукдраговић“ у Шапцу, њени ученици освајају бројне награде на домаћим и интернационалним такмичењима.

 

Посебна – ПОЧАСНА НАГРАДА за изузетан допринос српској култури додељује се ТАЊИ АНДРИЈИЋ (сопран)

Тања Андријић, наша оперска и концертна уметница, добитница многобројних значајних награда, попут ,,Златног беочуга“, ,,Златне значке“ КПЗ Србије, Светосавске награде, одликовања Руске Федерације и многих других, похађала је Трећу београдску гимназију и средњу музичку школу ,,Мокрањац” на одсеку за соло-певање и на одсеку за клавир.

Магистрирала је и дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду. Добитница је и престижне награде факултета „Анита Мезетова“ као студент са највишом просечном оценом. Даље усавршавање наставила је на Факултету музичке уметности у Манхајму, а похађала је и престижне мастеркласове код истакнутих вокалних педагога широм света.

Уметничка активност Тање Андријић обухвата преко 1500 наступа остварених широм света, велики број радио и телевизијских емисија, више одржаних стручних предавања, мајсторских семинара и учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Поред оперске сцене, била је ангажована и у концертном извођењу духовне и савремене музике. Сарађивала је са значајним музичарима, као што је руски пијаниста Дмитри Башкиров, и наступала је у престижним концертним дворанама. Тања Андријић је аутор и извођач више ЦД издања, од антологије српске соло песме до дечјих музичких пројеката, укључујући и ауторски дечји ЦД „Музичка планета“ из 2024. године.

Такође је наставник у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду и аутор уџбеника за основне школе. Као председница удружења „Хор Краљица Марија“, реализовала је бројне пројекте посвећене деци са посебним потребама, а обавља и функцију заменика председника Удружења музичких уметника Србије.

 

НОВОНАСТАЛЕ НАГРАДЕ

Удружење музичких уметника Србије са поносом представља две новоосноване награде – „Душан Трбојевић“ и „Мирослав Чангаловић“, које су установљене у част двојице великана српске музичке уметности.

Награда „Душан Трбојевић“ додељује се за изузетна достигнућа у области клавирске интерпретације и музичке писмености, у знак поштовања према пијанисти, композитору, музикологу и педагогу, чији је рад оставио дубок траг у српској култури.

Награда „Мирослав Чангаловић“ додељује се за врхунске домете у вокалној уметности, у част чувеног баса који је својим интерпретацијама и сценским наступима обележио епоху и поставио нове уметничке стандарде.

Ове награде осмишљене су као трајна признања за уметнике који својим радом достојно настављају мисију и вредности које су два великана заступала.

 

Награда ,,Душан Трбојевић“ додељује се МИЛИЦИ ЗИДАРИЋ (пијанисткиња)

Милица Зидарић је пијанисткиња и доктор уметности чије је образовање утемељено на Факултету музичке уметности у Београду, где је завршила основне, мастер, две специјалистичке и докторске студије у класи проф. Бранка Пенчића, а стручно се усавршавала и на Музичкој академији у Загребу и у оквиру Artist Diploma програма у Бреши, у класи проф. Рубена Далибалтајана.

Као извођач, истакла се кроз солистичке реситале и тематске концерте, посебно програмима посвећеним Шопену и Рахмањинову, које је изводила у релевантним културним просторима као што су Народни музеј Србије, Галерија „Ђура Јакшић“, Матица српска и бројне концертне сале у унутрашњости.

Сарађује са сестром Јеленом Зидарић Зечевић у клавирском дуу. Добитница је више престижних награда, попут награде на Петом интернационалном пијанистичком такмичењу у Варшави „Шопенове боје“.

Као клавирски сарадник у средњем музичком образовању остварује значајне педагошке резултате, радећи са младим талентима који такође освајају престижне награде.

 

Награда ,,Мирослав Чангаловић“ се додељује ЉИЉАНИ ЈОВАНОВИЋ МИЛОВАНОВИЋ (сопран)

Оперска уметница Љиљана Миловановић Јовановић, своје прво музичко образовање је стекла код композитора и диригента музиколога Драгољуба Јовашевића. Завршила је нижу и средњу музичку школу  Мокрањац у Београду, одсек соло певање и клавир, у класи проф. Мирјане Влаовић и проф. Владимира Стељмашенка  и добитник је Мокрањчеве награде.
Дипломирала је и магистрирала студије соло певања на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Радмиле Бакочевић ,са најбољим успехом и специјалном наградом за постигнуте најбоље резултате у току студија.
Захваљујући стипендији Владе Италије специјализирала је оперску уметност на Музичком Конзерваторијуму Луиђи Керубини (Luigi Cherubini) у Фиренци , у класи проф. Вере Магрини и проф. Лилиане Поли, а затим код светски познатог баритона Јежи Артиша.
Љиљану Миловановић Јовановић, као и њену сестру близнакињу Биљану Стафансон, музичка јавност памти као сестре близнакиње вундеркинде - сестре Миловановић.
Дебитовале су на радију у својој четвртој години, а са својих девет година на телевизији дуетом из Моцартове Чаробне фруле. Са само тринаест година објавиле су свој дебитантски албум.
Наступајући на престижним сценама концертних дворана и театара у свету, од Београда, Варшаве до Брисела, Рима, Фиренце, Стокхолма…њен богат репертоар водећег сопранског фаха, чине дела Белинија, Моцарта, Доницетија, Вердија као и скандинавских и других композитора. 
Њена извођења карактерише белканто (Bel Canto) са бриљантном интерпретацијом и музикалношћу, и блиставим високим регистром типичним за voci belliniane.
Носилац је главне роле на светској премијери музичке драме Славуј оp.24 (Nightingale op. 24) у Белгији и Пољској, под покровитељством Icons of Europe.
Учествовала је на бројним Међународним музичким фестивалима као што су Моzart festival, Festiwal Oda do Europy (Варшава), Festiwal Chopin w barwach jesieni (Антонин), Musik vid Mälaren (Вестероз), 4. Festiwal Piesni Europejskiej (Варшава), Фестивал Охридско лето  (Охрид), Есенски музички свечаности (Скопље) и др…
Наступала је на бројним музичким манифестацијама хуманитарног карактера у земљи и иностранству. На премијерама дела савремених домаћих и страних композитора међу којима су и дела посвећена уметници, својим извођењем дала је значајан допринос.
Снимала је за радио и телевизијске центре у Србији и ван ње. Телевизијски есеј о уметници "Како се меси уметничка погача" редитеља Слободана Ж. Јовановића у реализацији РТС-а, проглашен је уметничким остварењем године.
Добитница је значајних признања и награда код нас и у свету.
Наступила је пред шведским краљем Карлом XVI Густафом и краљицом Силвијом.
Реализовала је CD и видео издања у сарадњи са дискографским продукцијским кућама ПГП-РТС (Србија) и DUX Recording Producers (Пољска).
Њен диск Краљевска музика династије Бернадот у Шведској, награђен је од стране Фондације Густафа VI Адолфа за шведску културу.

Јасмина Трумбеташ
Председник жирија за доделу награда УМУС


Штампа