Образложења
Награда за животно дело УМУСа додељује се Јовану Колунџији, виолина и Олги Милошевић, мецосопран.
Јован Колунџија спада у легендарне уметнике са наших простора, који је током више од пола века уметничке каријере оставио неизбрисив траг у развоју и приближавању виолине највишим светским стандардима. Одржао је на хиљаде концерата широм света, био је омиљени музички уметник на просторима некадашње Југославије, а његова дубока уметничка сарадња са уметницима попут Хенрика Шеринга умногоме га је уписала на мапу највећих гудача свога доба.
Јован Колунџија свакако спада у сам врх вечне листе највећих уметника са ових простора. Прелепи тон, супериорна музикалност и техничка припремљеност одвели су га на највеће светске сцене. Незаборавне су велике серије концерата за виолину које је извео са различитим оркестрима, реситали и циклуси великих композитора и континуирана афирмација младих виолиниста. Све време, Јован Колунџија је остао везан за Београд као и земљу у којој је поникао. Велики пројекат дворане Гварнеријус ставља печат на његову намеру да остави трајно наслеђе уметничкој музици и свима онима који прате његов животни пут.
Госпођа Олга Милошевић, мецосопран, првакиња Опере Народног позоришта у Београду, примадона и концертна певачица, је једно од најзначајнијих имена уметничке сцене прошлог века, неправедно заборављена од колега и јавности. Њен немерљив допринос како на оперској, тако и на концертној сцени, богат репертоар који укључује дела европских и домаћих аутора, њен лични ангажман у промовисању уметности и њен педагошки рад, заслужују Награду Удружења музичких уметника Србије за животно дело.
Солистичку каријеру почела је као солиста хора АКУД „Бранко Крсмановић“ на турнеји по САД 1960. године. Том приликом је дебитовала у Карнеги Холу у Америци 1960. године и од тад је наступала на свих 6 континената.
У Опери Народног позоришта у Београду је дебитовала 1963., а прва већа улога исте године је била Кончаковна у опери А. Бородина „Кнез Игор“. За преко четрдесет година активне каријере отпевала је преко 70 улога на оперским сценама Беча, Рима, Палерма, Венеције, Каира, Мадрида, Лозане, Осла, Берлина, Прага, Самарканда, Москве, Одесе, Казања, Еревана, Букурешта, Темишвара, Ријеке, Љубљане, Београда, Новог Сада, Сплита, Загреба, Осијека, Сарајева, Дубровника, итд. Концертно је наступала широм Југославије, и ван граница у Аману, Бејруту, Кувајту, Дамаску, Пјонгјању, Риму, Торину, Паризу, Ванкуверу, Сијетлу, а као солиста „Бранка Крсмановића“ у више од 60 градова у САД.
Сарађивала је са огромним бројем диригената међу којима увек истиче имена југословенске „Златне ере опере“: Богдана Бабића, Оскара Данона, Николаја Жличара, Миодрага Јаноског, Жељка Милера, Младена Јагушта, Радована Паповића.
Међу њеним оперским партнерима са сцене посебно место заслужују Марио дел Монако, Умберто Борсо, Луиђи Отолини, Микеле Молезе, Николае Херлеа, Лућано Салдари, Пјеро Капућили, Грејс Бамбри, Сета дел Гранде, Владимир Пјавко, Јанез Лотрич.
Број њених сценских и концертних наступа броји се хиљадама. Од великог броја оперских премијера посебно се издвајају: „Севиљски Берберин“, „Италијанка у Алжиру“ Ђ. Росинија, „Трубадур“, „Набуко“, „Моћ Судбине“ и „Аида“ Ђ. Вердија, „Фигарова Женидба“ В.А.Мозарта, „Хофманове Приче“ Ж. Офенбах, „Иван Сусањин“ М.И. Глинка, и наравно премијера опере „Кармен“ Ж. Бизеа, улога која ју је прославила како код нас тако и широм света.
Годишња награда УМУСа додељује се Огњену Поповићу, кларинет, за наступе на Новогодишњим концертима Београдске филхармоније и браћи Теофиловић за концерт, 21.12.2023. у КЦ Чачак у оквиру јубилеја 30 година заједничког рада.
Огњен Поповић већ годинама спада у најистакнутије уметнике своје генерације. Његове широке активности, од солистичког свирања, преко компоновања, свирања у Београдској филхармонији, до успешне педагошке делатности на ФМУ, чланства у међународним жиријима и организовања фестивала камерне музике Панчевофест, стално нас изнова подсећају да Огњен познаје суштину музике, увек спреман да проналази нове креативне путеве који воде даљем развитку музичке уметности на нашим просторима.
Током 2023. године Огњен је имао низ солистичких и камерних концерата широм земље, али и у Немачкој и Словенији. Сматрамо да је његов наступ са Београдском филхармонијом на Новогодишњим концертима 29 & 30. децембра, на којима је извео своју композицију Три летња дана, у потпуности заокружио још једну успешну сезону Огњена Поповића, која ће оставити нови траг у развоју кларинета у Србији. Бројне позитивне критике у медијима стално нас подсећају на несвакидашњу музикалност и виртуозитет овог сјајног уметника.
Близанци Теофиловићи, Ратко и Радиша, рођени су у Чачку, где од 1983. године почињу да се баве музиком, као чланови градског хора. Након осам година проведених у хору и изненадне смрти диригента Предрага Перуничића, који их је и увео у свет музике, започињу са истраживањем старих музичких записа и музичке баштине Србије и Балкана. Традиционално музичко и поетско наслеђе интерпретирају аутентичним, до тада незабележеним а капела двогласом, који постаје њихов заштитни знак и који их с разлогом сврстава у јединствену музичку појаву на Балкану.
Као вокални дует Теофиловићи озбиљнију професионалну каријеру започињу раних деведесетих година 20. века, када снимају тридесет нумера за национални радио и телевизију, чиме и почиње њихова концертна активност. Прекретницу у каријери остварују са деби албумом Чувари сна (1998). Ово издање, које садржи обраде петнаест архаичних песама, бива изузетно добро примљено, како од музичких стручњака тако и од најшире публике. Многи угледни критичари и уметници проглашавају тада Теофиловиће најдрагоценијом музичком појавом у Србији: Ратко и Радиша су не само чувари народног сна већ и јединствен знак о чуду песме (Петар Пеца Поповић); Они доказују да народно певање није фетиш, ни реликвија, већ стално литургијско кретање духа кроз време (Емилија Радмиловић).
Теофиловићи су одржали велики број концерата у готово свим великим градовима Европе, у Јапану, Америци... Наступали су у неким од најзначајнијих концертних дворана света, као што су Кенеди Центар (Вашингтон), Аула почасних гостију канадског Парламента (Отава), Франц Лист (Будимпешта), Концертна дворана Чајковски (Москва), Виенна Конзертхаус – Мозартсаал (Беч), као и на великим светским фестивалима, попут Wорлд Перформинг Артс Фестивал (Осака), Сзигет фестивал (Будимпешта), Естивоце Фестивал (Корзика), Канти ди традизиони (Сардинија), Мехр алс Мусик (Линц), Соунд оф Стибинг фестивал (Грац), Глатт & Веркехрт (Кремс), Станс, Швајцарска.
“Гласови столећа", "уметничке иконе", "уметнички врхунац читавог фестивала" само су неки од наслова и утисака међународних новинара и организатора њихових концерата. Једноставно, њихови живи наступи, у којима се најинтензивније могу осетити мелодијска врлудања, лелујања гласа и снага заноса, нуде јединствено музичко искуство које се не заборавља.
Свечани концерт поводом 30 година уметничке каријере, одржали су у родном Чачку, 21. децембра 2023. године.
Награда за најуспешнијег младог уметника у 2023. години додељује се Вуку Оваскаинену, виолончело и Милени Дамњановић, сопран.
Вук Оваскаинен већ годинама спада у круг најталентованијих и најбољих младих музичких уметника. Концерт којим је награду превасходно заслужио је извођење свих пет Бетовенових соната за клавир и виолончело у априлу 2023. Године у Галерији САНУ у Београду.
Остварење музичке, стилске и техничке целовитости у Бетовеновим сонатама које обухватају практично све његове стваралачке периоде (од опуса 2, преко 68 до 102), и то у два узастопна концерта, представља изазов и за много зрелије и искусније музичаре. Вук Оваскаинен остварио је тај циљ на најбољи начин, и тиме, бар у оквиру своје генерације постигао неупоредив подвиг. Тај подвиг остаће забележен у историји нашег извођаштва.
Вукова претходна постигнућа више су него бројна и укључују десетине награда на омладинским такмичењима у Србији и иностранству (Аустрија, Италија, Чешка), а највећа награда коју је до сада освојио је Прва награда на Међународном такмичењу “Музичке омладине” 2022. године.
Поред такмичења, Вук Оваскаинен остварио је више интерпретација великих виолончело концерата са оркестром, и то су дела Хајдна, Шумана, Дворжака, Шостаковича. Број реситала које је одржао уверавају нас да поседује огроман потенцијал, а на пољу камерне музике извео је многа врхунска дела, пре свега Шуберта, Шумана и Брамса.
Милена Дамњановић, рођена 1994. године, је мастер музички уметник, тренутно је на трећој години докторских студија на Факултету музичке уметности у Београду на Одсеку за соло певање у класи професорке Виолете Панчетовић Радаковић. Добитница је бројних награда и признања међу којима су прва места (лауреати) на такмичењима Лазар Јовановић, Никола Цвејић, Радмила Бакочевић, Српска соло песма, као и награде из фонда Даница Мастиловић и Фонда за младе таленте ‒ Доситеја, годишње награде за најбољу студенткињу на студијском програму за Соло певање итд. Многобројни солистички концерти које је одржала у Београду у Скупштини града Београда, САНУ, Гварнеријусу, галерији Прогрес, сведоче о разноликом репертоару. Оперски деби у Народном позоришту у Београду остварила је у улози Розине из опере Севиљски берберин Ђоакина Росинија, а у Мадлениануму у улози Метеле из оперете Париски живот Жака Офенбаха.
У претходној години одржала је солистички концерт у Галерији САНУ 12. јуна. Програм концерта су циклуси песама Рихарда Вагнера и Рихарда Штрауса - Wesendonck Lieder и Vier letzte Lieder. Поред солистичког концерта, дебитовала је у улози Метеле у оперети Париски живот у Мадлениануму 9. новембра. На 32. Међународној трибини композитора извела је дело Јане Андреевске Ако умрам. Наступала је на отварању фестивала Дани Владе С. Милошевића у Бањалуци и на 25. Фестивалу св. Марка у Загребу. Учествовала је на фестивалу КоторАрт и Wild Beauty Art као чланица вокалног ансамбла Колегијум+.Крајем године је наступала у Биоскопу Балкан у оквиру Meta World фестивала и имала прилику да сарађује са ансамблом Метаморфозис изводећи дела Војина Комадине и Светлане Савић.
Почасна награда УМУСа додељује се Милици Секулић.
Милица Секулић (Београд, 1980) је наступала као солиста и члан камерних ансамбала са преко сто музичара у некадашњој Југославији, Француској, Шведској, Енглеској, Ирској, Данској, Финској и Јапану. У богатој концертној активности коју је остварила широм света, незаобилазан је њен однос према српској музици, коју неуморно промовише и кроз своје извођаштво, али и “концертна предавања”.
Свирала је са Оркестром Војске Југославије, Београдском филхармонијом, Стокхолмским академским Оркестром и Шведском Краљевском филхармонијом. Добитница је годишње награде Удружења музичких уметника Србије за најбољег младог уметника у 2007. години. Снимала је за радио и ТВ као пијаниста, камерни музичар и чембалиста. Учила је клавир код проф. Олге Бауер у МШ др Војислав Вучковић, као и са Јелом Кршић и Весна Кршић Секулић. На Факултету музичке уметности у Београду је магистрирала клавир у класи проф. Мирјане Шуице Бабић и дипломирала чембало у класи проф. Милоша Петровића. На Краљевској музичкој академији у Стокхолму завршила је солистичке последипломске студије у класи проф. Андерша Шилстрома и била специјализант на студијском програму за клавирску педагогију. Освојила је бројне награде на савезним и међународним такмичењима као солиста и у клавирском дуу. Као студент ФМУ награђена је 1999. године за најбоље извођење сонате из Фонда Катарине Аћимовић, и 2000. године као најперспективнији студент клавирског одсека ФМУ из Фонда Емила Хајека. Похађала је курсеве клавира Дмитрија Башкирова, Оливере Ђурђевић, Мишела Далбертоа, Петера Топерцера и Александра Маџара. Као стипендиста Краљевине Шведске представљала је Краљевску музичку академију: на Готланду, у Дубровнику (курс модерне музике и барокне музике за чембало у класи проф. Петера Лоненберга), у Летњој школи Пола Робертса (проф. на Гилдхол школи у Лондону) и у Кастелфранку у Француској. У фебруару 2011. године, Милица је у сарадњи са истакнутим музичарима и композиторима Србије и Јапана одржала Концерт савремене српске и јапанске музике у сали Јумериа у Токију. Одржала је предавање Српска клавирска музика у Амбасади Републике Србије у Токију, које су посетили јапански композитори, критичари и љубитељи савремене музике. Била је запослена у Музичкој школи Станковић у Београду као професор клавира од 2007. до 2016. године. Чланица је Удружења музичких уметника Србије од 2002. године. Милица је члан Колеџа Монтгомери, активна је као пијаниста и корепетитор у области Вашингтона, а живи са породицом у граду Потомак, Мериленд.
Љубиша Јовановић
Председник жирија за доделу награда УМУС